На обронцима Фрушке Горе и на обали Дунава простире се територија општине Сремски Карловци укупне површине 5054 ха и са 8839 становника.

Типичан град ХVIII века са низом културно-историјских споменика, богате културне баштине, град који већ на први поглед асоцира на давно прохујала времена.

Сремски Карловци су лоцирани на крајњем северо-истоку Срема, удаљени свега десетак километара од Новог Сада и 57 километара од Београда.

Налазе се на путу Београд-Суботица и међународној прузи Истанбул-Варшава.

Аеродром Београд удаљен је непуних 70 км од Карловаца, а обала Дунава омогућава долазак путника и воденим путем.

Општина је идеално лоцирана, са разноврсним могућностима да привуче туристе, пословне људе и потенцијалне инвеститоре капитала.


БОГАТА ПРОШЛОСТ КОЈА НАГРАЂУЈЕ БУДУЋНОСТ

Смештен на Фрушкој Гори,  поред самог Дунава Сремски Карловци представљају живописан град богате прошлости и центар српске културе и духовности.

Трагови људског живота на овом подручју сежу чак до млађег каменог доба. У римском периоду град је поседовао утврђење у Лимесу, а најстарији писани документ иѕ 1308. године помиње Карловце као каштел под именом Карон. Из периода турске владавине, тачније 1553. године,  датира писани документ у коме се први пут спомиње име Карловци. Свој велики културно-духовни успон Сремски Карловци доживљавају у XVIII и XIX веку.


26. јануара 1699. у Карловцима је, уз посредовање Енглеске и Холандије склопљен мировни споразум -  Карловачки мир између чланова Свете лиге - Хабсбуршке Аустрије, Пољске и Венеције са једне стране и Турског Отоманског царства. Турци су предали Мађарску, Трансилванију, Хрватску и Словенију Хабсбуршкој Аустрији, Мореа у Грчкој - Венецијанској републици, а Молдавију Пољској. Преговори су трајали седамдесет и два дана, а за многе историчаре овај догађај је стварни почетак краја Отоманске империје. Са овим споразумом опасности од Турске по Европу ближио се крај.
 

Године 1713.  постају седиште српске православне Митрополије. 1726. оснива се прва средња школа. 1734. године изводи се прва позоришна представа, почињ са радом прва бакарна штампарија, 1791. године отвара се прва српска гимназија, а 1794.  и Богословија. Саборна црква Светог Николе подигнута је 1762. године, а Патријаршијски двор 1894. године. Мало изван центра града налази се и капела Госпе од Мира коју су подигли карловачки католици 1817. године на месту где се налазилакућа у којој је 1699. године потписан Карловачки мир. Из 1811. године потиче градска кућа, познатија као Магистрат са које је 1848. године проглашена Одлука мајске скупштине о стварању Војводине Србије.

У Сремским Карловцима данас делује читав низ значајних културно-образовних институција:Карловачка гимназија, Богословија "Св. Арсеније", одељење  архива САНУ, Градски музеј, Карловачка уметничка радионица, Институт српског народа, Центар за Механизацију и др. Поред библиотеке постоји неколико издавачких предузећа и књижара. Најпознатије манифестације су "Бранково коло", прослава грожђа и вина "Карловачка берба", Ликовна колонија акварела, летња школа и сл.

На Стражилову, удаљеном свега 4 километра од Карловаца налази се и гроб Бранка Радичевића, једног од највећих песника романтизма код нас. Привлачну туристичку оазу представљају манастири надомак Сремских Карловаца међу којима су Крушедол, Ремета и Хопово. Живописно окружење, богата флора и фауна као и близина Дунава омогућавају ловцима и риболовцима добар улов, а туристима пријатан боравак у великом броју атрактивних угоститељских објеката.

Слику успешног развоја општине употпуњују индустрија грађевинског материјала, производња производа од печене глине и самосталне занатске и трговинске делатности.

Веома дугу традицију на Фрушкој Гори има и виноградарство. Датира још из 273. године када је римски цар Пробус засадио прве чокоте винове лозе на падинама Главице недалеко од Манастира Бешеново. Годинама су се ови засади ширили, а нарочито у локалитету атара Сремских Карловаца. Од 1993. године усталиле су се површине винограда на око 125 ха. Програмом  развоја општине предвиђено је подизање нових стотинак хектара где би доминантне сорте биле Талијански ризлинг и новостворене сорте као што су Сила, Злата, Ризани ризлинг. У нови производни асортиман укључиће се  Совињон, Семијон и Рајнски Ризлинг, а од црних вина Каберне Совињон, Португизер и Вранац.

Ако сте једном посетили Сремске Карловце увек ћете се тамо враћати.

Вратићете се у прошлост и на место где се рађала историја.
 




Prijatelj sajta: